Imam vikendicu.Ko sto joj ime kaze,po nagovoru mog matorog,mi idemo tamo svakog vikenda.Nije da volim ali brate milina je kad ujutru umesto automobila i gradske buke cujes pevce koji yi nagovestavaju da si daleko od pacunara,mobilnog,ljudi koje sreces svaki dan...Jednostavno receno nov pogled na svet.Lepo je kad malo promenis sredinu i oslobodis se onog standardnog oklopa.Kad mozes dako od buke da razmisljas o svemu sto ti se desilo i sto zalis da ti se desi.Poslednji put kad sam bio tamo ta sloboda i to sto sam blesav me je odvelo u najvece razmisljanje.
Bila je subota, + gzilion u hladu.ja probrah po noivcaniku,nije bitno cijem,uzeh "Cvijica i odo da kupim "Alomu".Celu za sebe.Prodavnica je daleko 3 kilometra i jos je brdovit put.Imacu vremena da je pojedem celu i da unistim sve dokaze.Normalnom coveku koji ide putem bi trebalo oko 45 minuta.Gorstaku kao sto sm ja koji preskace ograde oko 20.Krenuo sam.Preskakao ograde,trco kroz vocnjake pracen besnim povicima seljana.Bilo je ko u "Druzini prstena" kad su Meri i Pipin bezali.Spustio sam se do prodavnice u centru i zgrabio moju "Alomu".Sumsko voce.Ceo cam na stepenice ispred radnje skinuo poklopac i poceo da kusam sladoled.Bio je divan dan.Ni sam ne znam zasto poceo sam da razmisljam o tome kako mi je zivot sranje i koliko mrzim sce ljude oko sebe.Dobro ne bas sve.Vecinu.Iz mog razmisljanja me je prenulo to sto vise nisam video svoj senku.Nije bilo sunca.Podigao sam pogled i video kako su crni teski oblaci na nebu zaklonili sunce.Sevalo je.Nije mi bilo jasno kako nisam primetio da nema ljudi na ulicama.Pocela je kisica a nebo je nagovestavalo da ce biti jos gore.Pogledao sam na put i pomislio:"Kreni!"Zatvorio sam kutiju i polako krenuo niz put.Nisam teo da idem mojim precicama zbog blata a i da se ne okliznem na nekoj od ograda.Isao sam niz put gledajuci u brdo koje se predamnom dizalo kako najveca planina.Imao sam neki los osecaj.Vrlo brzo sam bio mokar do gole koze a znao sam da nisam presao ni 1/10 puta.Kisa je padala sve jace i jace.Bacio sam onu kutiju "Alome" i samo nastavio da grabim napred u zelji da sto pre stignem kuci.Vrlo brzo je pocela da me boli glava.Nekoliko puta sam padao jer od kise nisam nista video.Ali ipak svaki put kada bih otvorio oci u daljini bi video obrise neke visoke osobe.Da li je to smrt dosla po mene?Bol u glavi nije popustao kao ni moja zelja da stignem kuci.Na jednom je pocelo da mi odzvalja u glaviu:"Ako mislis pozitivno nista lose ne moze da ti se desi."Nisam mogao da se setim gde sam cuo ili ko mi je rekao ovu recenicu niti kako se pojavila u mojoj glavi.BAuljao sam tako po tom pljusku sa tom recenicom u glavi nekako gledajuci ispred sebe sto zbog puta sto da bih proverio da li je onaj prikaz kog sam se sve vise i vise bojao i dalje tu . Najzad posle gotovo dva sata stigao sam do kuce.Nikada nisam bio toliko srecan sto vidim tu belu kapiju.Usao sam unutra i znajuci da sam na suvom bacio sam se na zamlju pod uticajem bolova u glavi.Zatvotio sam oci.Osetio sam kako me dizu skidaju mokru odecu sa mene,brisu me i polazu u krevet.Nisam mogao uopste da reagujem kao da sam bio mrtav.Iako su mi oci bile zatvorene ja sam jasno video lik osobe,tacnije devojke,koja je stalno kroz osmeh ponavljala:"Ako mislis pozitivno nista lose ne moze da ti se desi."Resio sam da tako bude.I ja sam poceo da ponavljam.Ubrzo se sve to izgubilo iz moje glave i ostao je samo mrak.Ne znam koliko sam lezao.Ono sto me je na kratko probudilo je bio ubod u ruku i recenica:"Sad je sve u Bozijim rukama.:Ja sam opet,kao molitvu,poceo da ponavljam onu recenicu.I tako sam ponovo utonuo u mrak.Probudio sam se.Bilo je rano jutro.A oko mog kreveta deset ljudi.Ko da sam ne daj Boze umro.Prvi je moj otac mrimetio da sam se pridigao.Zagrlio me je ko da se nismo videli dvaes godina.Rekao mi je da mi je nocas bilo pitanje zivota i smrti.Objasnio mi je kako sam imao temperaturu 44, da sam pao u neku vrstu kome i da nije bilo komsije Steve,koj je lekar,da bi verovatno ja dobio novo odelo i kamen iznad glave.Ubrzo se i ostatak publike probudio.Zene se raspilavile a muski deo mi nudio rakiju.Ubrzo su svi izasli i ostao sam sam da razmisljam.O cemu,pitate se vi koji citate ovo.O liku koji sam video.Nisam ja nju bas bez razloga imao u glavi njenu recenicu.To je devojka koja je uspela ono so drugi nisu.Da od Jode hejtera napravi optimistu.Mnogi su pokusavali ali bezuspesno.Ali ona je uspela.I dok su se drugi trudili,ona je samo pricala a ja, pazljivo slusao.Svaka njena rec je zracila takvom pozitivnoscu iako sam ja hejtovao sve sto bi rekla.Barem u pocetku.A posle sam donekle i sam nalazio smisao u tome.Osoba koja me razume i zeli da mi pomogne.I to zbog cega?Zato sto vidi da ja ustvari i nisam hejter.Objasnila mi je da ma koliko stvari bile ruzne da ja ma koliko stvari bile ruzne da ja ne mogu da ih promenim ali da u njima trazim ono sto je pozitivno.Tek kad sam poceo da shvatam njene reci sam shvatio u kolikoj sam zabludi bio sve ove godine.A onda se pojavila ona sa svojom stavom koji me polako menja.Ali mislim da je to normalno posto pored nje covek mora da razmilja pozitivno.Ja nju aktivno poznajem tek cetiri meseca.Ona je uspela ono sto nisu neki koje znam 2-3 godine.Ona je dobra,pametna,lepa...Ona je moj andjeo cuvar.I znam da svaki put kad pomislim na nju ili mi ona pozeli srecu da sta god ja radio to mora da uspe.Sto se vec pokazalo tacnim.Ona u meni vidi veliko dete.Ja u njoj vidim pravog prijatelja.
Ja njoj upucujem jedno veliko hvala,posto mi je vratila pogled na svetlu stranu zivota.
Do sledeceg kucanja po tastaturi vas ex-Hejter Jo=D4
