Mesto: (m)Ucionica
Vreme: 25 decembar (osnovan Iron Maiden 1975.) oko 18:30
Lica: Profesorka Hemije(Ona je neki mejdz. Specializovala je sve sto ima veze sa Frost-om)
jelte Ja (nej da se opisujem)
Padavan (njega znate)
Razredni (Nekromanser beskonacnog nivoa,specijalizovao Fear.Predaje Latinski i Istoriju)
Moma (srecnik)
Radenko (mmm nemem opis)
Rile (merak blejac)
POslednja nedelja prvog polugodista. Cas hemije. Ja i moj padavan sedimo u redu do zida blize vratima i to uz sam zid. Ja pogledom trazim neku ikonu da pocnem da se molim i da mi iz mojih ocena (2,1) izvuce dvojku i da me ne pita. Iste srece je i kompanjon iza mene. Nas dvojca nije da nismo znali hemiju. Nismo imali veze sa zivotom. Jednostavno hemija nam nije isla. Ili mi nismo isli njoj. Sedimo nas dvojca (u oba smisla), preznojavamo se i nesto se tuzno smejemo ko da je kraj sveta. Ulazi Razredni u ucionicu i nesto je krenuo da prica. Naravno nas dvojca ga ne slusamo nego gledamo u profesorku koja naizmenicno gleda u njega pa u mene. To je bilo to. Znali smo ko ce da izadje ispred table kad razredni ode. Razredni krece da izadje kad se cuje iz zadnje klupe:
"Razredni jel mogu ja da idem kuci. Bole me sinusi." bio je to Moma.
"I kosinus" javlja se Radenko
"Bice tebi i tangens i kotanges decko Radenko."
"Mozes Momo idi kuci. Uvazavam."
a tek cuje se meraklija Rile "Hehe, ja sam iz toga imao keca."
Izaso razredni. Izaso i srecnik Moma. Ostali mi smrtnici. A meni se cinilo ko da smo u ucionici samo Padavan,profanka i ja.
"Ajde vas dvojca na tablu."
Vec nam je sve bilo jasno. Uputili smo tuzne poglede nasim saborcima iz klupa koji su nas bodrili, a nas dvojca ko da idemo na streljanje. Mada nije daleko. Ova profesorka ima takav neki trip da iz krajnje srece poze da postane tako hladna da ti na temperaturu ocene spusti na jedan. Izadjosmo nas dvojca ko pogledasmo jedan drugog i klimnusmo glavom.
"Vi znate da vas dvojca ima te jednog keca."
"Da"
"I vi ste mislili da ja necu da vas pitam? Da cete da se izvucete? Vi znate da ja mogu da vam zakljucim jedan?"
"Ne"
"Sad znate. Jodo natrijum, Padavane kalcijum. Sve sto znate kako se dobijaju,svojstva,jedinjenja."
Moj kompanjon mi klimnu glavom u fazonu "oces ti prvi?". Ja sam samo slego ramenima.
"Ocete da vas posaljem na mesto i da vam zakljucim jedan?"
"Ne!!"
"Onda pocnite da pricate."
Pogled mi je sarao ucionicom u potrazi za necijim pogledom koji bi mi rekao nesto.Naravno u tom trenutku su svi imali neka preca posla.
Resio sam da krenem pa kud puklo da puklo.
"Pa natrijum...oznaka mu je Na...nalazi se u prvoj a grupi...to su alkalni metali...ima jedan valentni elektron...i..." tu sam stao...nema sta vise da se cita iz periodnog sistema...onda mi je proletelo kroz glavu NaCL i NaOH...i kazem ja sebi aj napisi to na tabli...
"Dobro sta je to?"
"Mmmmm...pa to su..."i cuo sam od nekud soli..."soli...natrijuma..."
"Sve su to soli...?"
Pobogu napisao sam dve stvari i nesto sam zasro...Bacih pogled na Padvana koj samo sto ne iskoci iz koze da pobegne.Ali u tom trenutju i njemu proradi neka lampica i pokazao mi je prstima "2" i u neku ruku sapnuo "Baza".
"A,joj profesorka moj lapsus ovo drugo je baza."
"Ajde mi napisi dobijanje te baze dok Padavan prica svoje."
Uzo ja da pisem kao nesto sto mi govore nadajuci se da je tacno.
"Pa magnezijum..."ode do periodnog..."se nalazi u drugoj a grupi i on je zemnoalkalnih metala...ima dva valentna elektrona..."i poce covek da mu veze elektronsku konfiguraciju...Ja kao da ispadnem pametan napisem elektronsku konfiguraciju natrijuma.
I pocela su da se nizu pitanja na koja smo mi nekako navlacili neke odgovore uz konstantne konsultacije sa dve devojke u trecoj klupi u srednjem redu i sa nama samima a i medjusobno.
E a onda je doslo pitanje:"Sve kiseline i baze koje znate i da im odredite valencu."
Nas dvojca smo znali onaj teoretski deo d pricamo osvakom elementu i da nabodemo tu i tamo koje jedinjenje ali da mi pisemo baze i kiseline... Pocelo je obojci da biva vruce...Moj kompanjon je krenuo da skida duks ali je zakacio i onu majcu kratkih rukava pa je poceo da pokazuje svoje nago telo. Profesorka mu je uputila jedan krajnje zabezeknut pogled. Ja sam poceo da se molim Bogu da nas ne vrati ne mesto. I meni je polako postajalo sve toplije iako je napolju sibo neki minus. Pogledali smo jedan drugog onako ocajnicki i poceli da pisemo neke budibogsnama formule po tabli. Ja sam napisao dve i stao cekajuci da kaze :"Aj vas dvojca na mesto pa da ucite za raspust." Za pravo cudo moja pomisao se nije obistinila nego mi je rekla:"Sta si stao pisi." Jedan lagani okret nalevo da ukacim neciji pogled da napisem jos koju formulu...Nista mrak...Nista nastavio sam da pisem i zapravo cude negde u kori ove sive mase su pocele da mi se javljaju formule. Tacnije formule koje je pisao moj saborac na tabli. Ja samuzeo da radim njegove a on moje. Profesorka gleda i ne veruje. Ne zna da li da nas vrati ili da nas pusti. A u ucionici koma od smejanja. Mada nama dvojci nista nije bilo smesno. Nekako nas dvojca to izgurasmo i anpisasmo sve sto je trebalo. Profesorka nas pogleda i cuti.I to dugo. Mozda je meni to izgledalo dugo zato sto je moja koza u pitanju a ne verujem ni da je mom kolegi bilo drugacije.
"Pa ne znam sta da vam kazem..."meni vec srce pocinje da preskace..."ajde dva."
Nas dvojca smo stali u mestu i nismo mogli da verujemo. U tom trenutku je zvonilo. Nas dvojca smo odgovarali ceo cas. Nama je izgledalo kao godina. Iako ovo nije neka velika ocena nego ocena kojom se ne bi mnogi ponosili nas dvojca smo se kao pobednici vratili na mesto. Srecni jer imamo jedniu brigu manje na vretu.
do sledeceg odgovaranja vas hemicar Jo=D4
