Behu izbori i za prvi krug izbora sam jelte bio kontrolor. Neću da kažem koga sam zastupao da ne bude da i ja propagiram politiku. Samo ću reći da ja lično tamo nisam bio nijedan od ponudjenih odgovora. Elem pored blejanja tamo ceo dan i gledanja kako ovi iz naprednih stranaka dobijaju dzabe sendviče i sokove dok mi sirotinja pijemo vodu mnogo bitnija stvar je podići kintu. Elem izbori behu subota-nedelja koj dan već i oni rekoše zovemo vas do srede. Prodje sreda, prodje i nedelja, prodje i iduća sreda i onda rešim da odem i lično se obračunam sa razbojnicima. Kontam nedelju dana da bi mi isplatili dve ipo ljade. Bejah tamo ceo dan, trpeo sam da mi se deru bez razloga, popisah celu cigansku porodicu od 50 članova, išao sam po kućama iz kojih su me bukvalno izbacivali (mada da ne grešim dušu baka Stana nam je čak skuvala čaj i dala supu). Elem prvo kao sav civilizovan svet rešim da ih zovem na telefon. Uvek mi se javljao umilni ženski glas koji kaže "Pozvani korisnik trenutno nije dostupan, molimo pokušajte kasnije". Nema mi druge nego da zapucam do tamo. Imaju dva sedista na područiju Beograda. Jedno u centru i drugo boguizanogu. Dakle idemo do sedista u centru.
Centar grada oko 15 časova
Došao sam do zgrade gde sam se prijavio i ono sto je logično pozvonio sam na interfon. I onda sam lepo zvonio narednih 10 minuta. A onda sam zvonio ko Vesna Trivalić u "Mi nismo andjeli". I ništa. Tek izlazi neki čičica onako veseo verovatno posle koje časice i veli on meni
-Ti kod ovih?
-Molim?
-Ma kod ovih političara.
-Kako znate?
-E sinko nisi prvi koji dolazi.
-Pa čekajte jel ima iko dole?
-Dodji da vidiš.
Sprovede mene čičica dole kad ono prostorije potpuno prazne! Nema ničega. Čak su i šank odneli. Prostorija ko da niko nikada nije bio u njoj.
Zahvalim se ja dedici koji mi je reko da se manem ćorava posla. Pošto sam rešio da isteram pravdu na videlo zaputi se do druge lokacije. Izgleda da je sam Bog rešio da me sreči u mom naumu jer na putu do tamo pored toga što je autobus jednostavno stao zbog čega nas je elegantno popunjena šoferčina izbacila napolje, napisana mi je kazna za svercovanje tako da sam veći deo puta presao peske. Sad shvatam zašto neki kažu da je Beograd Srpski Rim. Onaj trip Rim je na sedam brežuljaka a Beograd ima negde oko 7-8 brda. A i još upekla zvezda. A ja sa mojim ravnim tabanima u starkama. Dušu bi prodao za lavor ladne vode da odmorim moje tabane. I elem da prestanem da kukam ko baba u redu za besplatne novine stignem do te zabiti. Naravno ne može da bude neki normalan broj nego je neki preko 50, 64 da budem precizniji. I idem ja dakle 2,4,6,8,10...22,24,26...,38,40,42...52,54,56...60,62,66..MOLIM?! Jeste da sam očajan matematičar ali koliko znam ovde bi treblo da dodje 64. Imao sam osećaj kao da sam u Hari Poteru pa ono sedište Reda Feniksa što se onako samo pojavi izmedju dve zgrade, ali nije. I posle sat vremena tumaranja provalim da izmedju 62 i 66 ima neki mali prolaz. E sad. Prodjete kroz taj prolaz pa onda tumarate kroz neku uličicu u kojoj su samo zidovi dakle nema nikakvih vrata ili ulaza, ni kola apsolutno ništa, pa onda uz neke stepenice pa niz neke stepenice pa onda opet skrenete desno i nakon nekih 250 metara je broj 64. Mislim da su ovi zeznuli i raspored blokova na Novom Beogradu. Elem opet ja lepo na interfon prilego. Ništa. Spremam se da krenem poražen kad opet iskače neki čičica sličan veoma onom prošlom.
-Ti kod ovih?
E sad sam samo čekao da ćelavi Neša iskoči od nekud i da mi kaže da je sve ovo skrivena kamera.
-Aha.
-E sinko moj ti su ti zdimili čim se izbori završili, sve odneli.
Popnem se ja gore do tog stana da vidim šta i kako kad ono ista slika. A ovde su skinuli čak i utičnice i prekidače i sijalice. Shvativši da sam nasankan polako sam krenuo kući. Doduše peške. Jer mi pored svega ne treba još jedna kazna.
Do sledećeg uzaludnog putešestvija po gudurama, Vaš kontrolor na izborima Joda
p.s. Da ne grešim dušu nakon mesec dana ipak dobih pare. I to 3 ljade.
Centar grada oko 15 časova
Došao sam do zgrade gde sam se prijavio i ono sto je logično pozvonio sam na interfon. I onda sam lepo zvonio narednih 10 minuta. A onda sam zvonio ko Vesna Trivalić u "Mi nismo andjeli". I ništa. Tek izlazi neki čičica onako veseo verovatno posle koje časice i veli on meni
-Ti kod ovih?
-Molim?
-Ma kod ovih političara.
-Kako znate?
-E sinko nisi prvi koji dolazi.
-Pa čekajte jel ima iko dole?
-Dodji da vidiš.
Sprovede mene čičica dole kad ono prostorije potpuno prazne! Nema ničega. Čak su i šank odneli. Prostorija ko da niko nikada nije bio u njoj.
Zahvalim se ja dedici koji mi je reko da se manem ćorava posla. Pošto sam rešio da isteram pravdu na videlo zaputi se do druge lokacije. Izgleda da je sam Bog rešio da me sreči u mom naumu jer na putu do tamo pored toga što je autobus jednostavno stao zbog čega nas je elegantno popunjena šoferčina izbacila napolje, napisana mi je kazna za svercovanje tako da sam veći deo puta presao peske. Sad shvatam zašto neki kažu da je Beograd Srpski Rim. Onaj trip Rim je na sedam brežuljaka a Beograd ima negde oko 7-8 brda. A i još upekla zvezda. A ja sa mojim ravnim tabanima u starkama. Dušu bi prodao za lavor ladne vode da odmorim moje tabane. I elem da prestanem da kukam ko baba u redu za besplatne novine stignem do te zabiti. Naravno ne može da bude neki normalan broj nego je neki preko 50, 64 da budem precizniji. I idem ja dakle 2,4,6,8,10...22,24,26...,38,40,42...52,54,56...60,62,66..MOLIM?! Jeste da sam očajan matematičar ali koliko znam ovde bi treblo da dodje 64. Imao sam osećaj kao da sam u Hari Poteru pa ono sedište Reda Feniksa što se onako samo pojavi izmedju dve zgrade, ali nije. I posle sat vremena tumaranja provalim da izmedju 62 i 66 ima neki mali prolaz. E sad. Prodjete kroz taj prolaz pa onda tumarate kroz neku uličicu u kojoj su samo zidovi dakle nema nikakvih vrata ili ulaza, ni kola apsolutno ništa, pa onda uz neke stepenice pa niz neke stepenice pa onda opet skrenete desno i nakon nekih 250 metara je broj 64. Mislim da su ovi zeznuli i raspored blokova na Novom Beogradu. Elem opet ja lepo na interfon prilego. Ništa. Spremam se da krenem poražen kad opet iskače neki čičica sličan veoma onom prošlom.
-Ti kod ovih?
E sad sam samo čekao da ćelavi Neša iskoči od nekud i da mi kaže da je sve ovo skrivena kamera.
-Aha.
-E sinko moj ti su ti zdimili čim se izbori završili, sve odneli.
Popnem se ja gore do tog stana da vidim šta i kako kad ono ista slika. A ovde su skinuli čak i utičnice i prekidače i sijalice. Shvativši da sam nasankan polako sam krenuo kući. Doduše peške. Jer mi pored svega ne treba još jedna kazna.
Do sledećeg uzaludnog putešestvija po gudurama, Vaš kontrolor na izborima Joda
p.s. Da ne grešim dušu nakon mesec dana ipak dobih pare. I to 3 ljade.
